Ako nekog zanima…

u medjuvremenu sam se verila, renovirala kucu i pocela zajednicki zivot sa svojim „dugogodisnjim“ deckom! Bila sam u Srbiji, Grckoj, Srbiji, vratila se, pisem seminarski rad i inace nema nista…
Jos uvek sam nercik koji se ne nervira samo kada spava i sve mi smeta i mrzovoljna sam i eto… Verujte mi nije da je do loseg sexa ili tako nest… nije opste do sexa vec takva valjda rodjena mada polako postajem patoloski slucaj i moram kontaktirati nekog strunjaka da vidim da li mi se pomoci!
Ovaj svet ke toliko otisao i k…. da samo mozes da pozelis da te neko lupi necim teskim po galvi da ili umres ili posle toga ne razmisljas… Inace probala ja to sa travom ali ni to ne ide jos sve vise utripujem i tako… Jedino sto nakratko upali to je kupovina… Evko veceras sam kupila 3 para cizama i 2 cipele i to mi dodje veceras ok. Sutra vec isto sranje! Cim izadjem na ulicu gotovo!
Nemam vise sta da vam pisem jer dosadna sam sama sebi…

Ne znam………………………

Ne znam da li sam du juce ja bila dete ili je se citav moj svet za kratko vreme pretvorio u jednu veliku laz…..

Ne znam da li se borim protiv toga ili se pridruzim….

Ne znam da li da ista postoji Sveto u svetu bezdusnih smrtinka…..

Ne znam kada su ljudi prestali da se plase Boga………

Ne znam koliko stradanja treba da natera coveka da razmisli o sebi………

Ne znam koliko treba nekog na volis da bi mogao da ga izdas……..

Ne znam kako oteti pod onom koji ti ga izvlaci ispod nogu……..

Ne znam kako ostati posten, cestit i moralan u svetu mrznje, moru prevara, vulkanu lazi, planeti bezsramnih bezdusnika…….

Ne znam gde da pocenem a ne znam ni gde je kraj………

Alo znam……

…DA NEKI LJUDI SMEJU SVE, NE ZATO STO SE NICEG NE BOJE VEC ZATO STO SE NICEG NE STIDE….. (ovo je prepisano ali ne znam od koga)!

Srecna Nova Godina

Dragi Moji!
Nadam se da ste bar do sada svi lepo proveli pred-novogodisnje, novogodisnje, pred-bozine dane…
Nisam se dugo ovde istresala… Ne znam tacan razlog za to ali znam da sigurno nije sto nisam imala o cemu da pisem… Inace sam izgubljenija nego sto sam ikad bila ali to sto se u mojoj glavi desava tesko mi je da srocim u recenice pogotovu ako imam nameru da to neko razume, pa sam onda odlucila da naucim da cutim bar na papiru tj. blogu ako ne mogu u verbalnom smislu.
Ponasam se kao da sam u pubertetu, danas hocu sutra necu, na sebi svakodnevno nailazim na neke nove fasete, pitam se ko sam sta sam i gde sam i onda shvatim da sam ili previse prepamenta (zato sto razmisljam) ili sam previse glupa (iz istog razloga), a posto mislim da ovo prvo sigurno ne moze da bude onda dolazim do zakljucka da sam preglupa i tako odlucim da je bolje da cutim i da sama sa sobom ludim i jos vise glupim ali nikako da toliko zaglupim da vise ne razmisljam i eto tako.. iz dana u dan ja ne znam sta cu sa sobom i iz dana u dan sam sama sebi sve teza (ne samo po kilogramima) i svakim danom sam sve veci nadzak i pitam se sta ce samnom biti sa jedno 40 godina?
Nova godina mi je donela sneg i poledicu, a na autu mi letnje gume, inace sve dane koji su ovde bili slobodni ja sam radila… a Novu Godinu sam zbog svog tog posla docekala sa samosazaljenjem i suzama… Vatromet nisam mogla da vidim od magle, u posetu nam ove godine niko nije dosao (a cekali su toliko da se skinu jebene vize), decko me nije uspeo utesiti, smorila sam vise i narod oko sebe… niko me vise cak i ne pita da mu kupim ili nabavim nesto, neki mi nisu ni cetitali Novu Godinu, slobodno vremence provodila citajuci neke knjige i njima zalutala (izgubila se), sanjala samo gluposti i eto svaki dan cekala sta ce ruzno da mi se desi…
Bolje mi nikad nije bilo!

…u medjuvremenu

… bila sam u Srbiji, vratila se, aklimatizovala se i upala u depresiju… bilo je tu i par losih vesti, nekih lepih dogadjaja a najvise licnih agonija…
ne mogu da pisem o drugim stvarima sem o licnim agonijama jer necu da pravim roman od tudjih zivota… a posto su moje licne agonije za druge jako dosadne ja cu se jadati ovde…
dakle ja sam devojka od 26 godina, u ozbiljnoj vezi, sto bi se reklo spremna za udaju, zajednicki zivot vec mesecima se priprema… sve skoro spremno… a ja?
desavaju mi se stvari kao u pubertetu… jedan dan sam radosna i osecam kako sve radim ispravno (sto bi ti bio kao neki moj prioritet) a drugi dan razmisljam o tome kako bi volela da sam single….
i izmedju svega toga mi se desi sledece…
jeste li nekad videli nesto sto vas je toliko zacaralo da niste mogli da zaboravite danima?
znam da niste… to moze da se desi samo emotivnim bezposlenim budalama kao sto sam ja! vidim scenu na netu, u jednom filmu i zaljubim se… ne u nekog (ma ne u glumca) vec zaljubim se u romantiku i ne mogu da se smirim… evo (verovali ili ne) vec danima premotavam tu scenu i gledam je 101 put da bi pocela da gubi uticaj na mene ali nista… ja i dalje zaljubljena u romantiku… i mene niko ne voli i kako da se udam kad mene moj momak tako ne voli i kako da se uopste udam kad ja tako nesto romanticno nikad nisam iskusila i kako samo u mene nece niko tako da se zaljubi i zasto ja moram da pravim kompromise kad zasluzujem da me neko tako voli i, i , i …. i gledm ja tu scenu ma ne znam ni koji put i zaljubljena sam da osecam golicanje i blage grceve u stomaku ali ne znam u koga i u sta… i sve vreme govorim sebi nerealna budalo al ne vredi i govorim da se to nikom ne desava al ne vredi i onda se pitam da li je to neki znak i zasto ja ni deo te romantike ne vidim u svom momku (iako je mozda mnoge romanticnije stvari uradio za mene)… i ne znam kako da se resim osecaja zaljubljenosti kad razmazena budala hoce glavom ili ti reci srcem kroz zid… i izmedju svega toga ja pokusavam da se ponasam normalno i da ne dozvolim nikom da primeti da sam ja zaljubljena u romantiku i da u stvari postajem depresivna i ne mogu da funkcionisem.. i da sam nescrena jer u mom zivotu nema mnogo romantike i sve mi se zbrkalo da hocu da se zaljubim ali ne u romantiku… u nekog umetnika…
i kad vise nisam mogla da izdrzim, nadjem ti ja poverljivu osobu da se posteno izjadam a ta osoba ce mrtvo hladno… nazovi escor servis ´, plati zigola i odigraj tako neke romanticne scene sa njim (ne mora biti seksa ako neces da prevaris decka) i vidi sta se desava… i ja budala razmisljala o tome a onda ubedila sebe da bi se zaljubila u zigola zbog romantike i eto sada ne znam sta cu ni gde cu… jos uvek do usiju zaljubljena u romantiku, nadam se da je pun mesec ili neka losa mena i da ce proci inace cu da poludim…
pomagajteeeeeeeeeeeeeee!

mazohizmom do vrhunca!

ja mislim da smo na vrhuncu!
znaci ako ste citali moje postove,ironija, serpe, miksere i ostalo onda cete sada shvatiti da su ti postovi male bebe za ovo sto ja ovih dana dozivljavam i sto cu na neutralniji moguce nacin pokusati da vam docaram ovim postom…
u subotu vece oko 11 i 30 h zove me moja sestra rodjena a to je nekih sat i po posle naseg duzeg razgovora i zabrinuta (stvarno zabrinuta) me pita mogu li ja da joj u apoteci kupim vakcine protiv svinskog gripa! verujte nisam znala da li da se smejem ili da placem… kao prvo pokusah da joj objasnim da u apoteci ne mogu jednostavno da kupim vakcine i da uz to da joj objasnum nacin dodele vakcina sto bi znacilo da su stigle prve vakcine i da ce one primiti kao prvo ljudi koji rade u bolnicama, onda vojnici itd. nemoguce kaze moja sestra… ne znam sto me zove da me pita o vakcinama ako zna bolje od mene… opet ja objasnjavam… vidim ja da ne ide, da ona menei ne veruje da ja ne mogu da joj „nabavim“ te vakcine i onda pokusavam da argumentujem drugacije. ne znam kakvo je vase misljenje ali ja licno necu da se vakcinisem iz prostog razloga sto ne verujem toj vakcini… lekari o njoj cute a neki drugi su zinuli do neba da se ne treba vakcinisati jer dosadasnja ispitivanja nisu bila dovoljna… ja isto mislim da nisu iako nemam pojma ali jednostavno necu da se vakcinisem… pokusavam ja mojoj sestri da objasnim da sagleda tu vakcinu sa vise strana pre nego sto joj to brizgaju deci… ali ni to ne deleuje… skontala ja da ona ne vakcinise decu zbog gripa vec da bi smirila svoje zivce i da se ne sekira vise ali kako ja da je smirim… ne znam da li sam ja luda, izgubljena ili totalna budala ali se jednostavno ne plasim tog svinskog gripa… jebiga mislite sta hocete, svesna sam toga da se epidemija siri i da umiru ljudi ali opet sta cu u meni to sve jos nije probudilo osecaj straha… nista… ja mislila ona je sigurno gledala neku reportazu, uspanicila se na momenat pa ce da zaboravi i odbijem ja ipak zabrinutost sestre na glupost kad danas…
pri izlasku sa mog (ah tog jebenog) posla citam pristigle mi sms-poruke…
prva poruka glasi (prepisujem)
STA SI RADILA ZA VAKCINE? VIDI DANAS AKO NE NOZE DA SE KUPI TU; MORAM VIDETI NEGDE DRUGDE. PITAJ DOKTORKU DA LI MOZE DA SE KUPI?
druga poruka glasi
BAR ZA DECU AKO NISTA!
treca poruka (ne znam od koga, tog momenta broj mi bio nepoznat)
DEVOJCICE STA SE RADI? IMA LI STA ZANIMLJIVO NA SNIZENJU!
ja u vrisku…
Sledi moj odrovor samo na trecu poruku:
KO SI SAD PA TI? I BOLJE TI JE NEOMOJ DA ME PITAS DA TI KUPIM I PONESEM NESTO!
najeba ni kriva ni duzna…
dolazim kuci i kao budala zovem praksu svog kucnog lekara da pitam za vakcine svinskog gripa… zamislite…
kaze stize sledece nedelje jedna tura jer je ova od juce vec potrosena i ako hocu da se vakcinisem da zovem od ponedeljka… postideh se ja i ne smedoh ni pitati da kupim 4 vakcine kao sto mi bese naredjeno… sramota jebote!
zovem sestru i pola sata objasnjavam nista od vakcine da bi mi ona rekla… dobro videce tata kad dodje tamo sledece nedelje? i ja se onda opet pitam ko je bre ovde lud??? i opet ne dobih odgovor sto znaci JA- JA sam luda!
zovem drugu sestru da se pozalim da ovu prvu kad ova da me utesi kaze trebaju njenog kerci cizme posto u Srbiji uveliko pada snegi veli ona meni… i ja onda stvarno u momentu izgubim snagu, volju i bilo koju vrstu osecaja i pitam je mirno i tiho… sestro kad mislis da idem da trazim cizme? juce sam radila do 7 danas sam dosla u pola 6 a u 6 i 15 imam termin kod zubara a sutra radim od 8 do 8? i tu ona mene mrtvo hladno pita jel moze moj decko (ne zna ni sebi da kupi ali sta da vam pricam o muskarciima i kupovini) da ide da poglede njenoj kcerci cizme???? gotovo, ja resila da se ubijem i trazim bezbolan i brz nacin al u momentu mi ne pade na pamet… umesto toga upitam ja nju jel moze onda babi moga decka da ide da kupi gace isto onako lepo fino i smireno i ona onda rece dobrojebiseajdcao!
ah da… zaboravih da vam kazem ko bese onaj sto pita za snizenje… e to vam je dragi moji frizerka mojih sestara… mislim sta reci?
nista posle toga sam ja kod zubara na jos malo maltretiranja jer ja od sada vise nisam izgubljena vec mazohista i molim vas da me od sada iskljucivo tako nazivate…

izgubljena u filmu

Uvek sam se pitala kako to u filmovima se ljudi posvadjaju i u sred svadje jedno ode a ovo drugo ostane i onda prvo gleda belo kao tele? Nije mi jasno zasto je to toliko nerealno. Ponasaju se kao da je najnormalnije u sred svadje reci „odlazim“ ili neku bilo kakvu recenicu zavisno od situacije i mirno se okrenu i odu… a ovaj drugi gleda kao da je to nesto najnormalnije u sred razgovora otici niti pokusava da zaustavi ovo drugo niti pokusava da nastavi bilo kakvu konversaciju niti pokazuje bilo kakvu reakciju osim ako je taj ostavljeni zena pa onda ostaje tu gde jeste da place… obicno se onda ta njihova veza tretira prekinutom (jebem ti takav raskid) i obicno prodje izvesno vreme pa se onda navodno slucajno sretnu na uluci, u gradu, u kaficu, u bioskopu, u teretani, u supermarketu, ma bilo gde… uglavnom obicno taj sledeci susret posle te svadje dalek je i slucajan a nisu se brate posteno ni posvadjali… Kod mene i mog „partnera“ kad bi jedno u sred svadje mirno reklo ja odlazim ovo drugo bi krenulo s puskom za njim… i ako bi to jedno uspelo zivo da napusti mesto desavanja sigurno se to ne bi na tome zavrsilo i ne bi proslo izvesno vreme dok se negde slucajno ne sretnemo… valjda kad se sa deckom posvadjas onda namerno dok ste u svadji ides na mesta na kojem mozes da ga sretnes i namerno se skockas i budes u dobrom drustvu… jel tako?
I zamisli onda kada se ponovo tih dvoje sretnu onda to kao neke varnice… a varnice se obicno u filmovima pokazuju samo pogledima… medjutim ni taj prvi slucajni susret posle te tako odvratne i ogromne svadje naravno nije dovoljan da bi se razgovaralo o novom pocetku ili pomirenju vec se kenja, a kenja se obicno do kraja filma i tek onda na kraju oni se pomire… nije mi jasno… ja tek tad postajem da budem radoznala i hocu da znam sta se desava onda a ono The end..
najbolji su mi jos razlozi za te ogromne i strasne svadje… obicno se zenske naljute zato sto je muskarac hteo zaboga iza njihovih ledja da im na neki nacin pomogne, recimo financijski… gde bi ponovo bili kod emancipacije. emancipovana zena ne dozvoljava da jos se pomogne jer ako sazna da ci joj pomogao ona raskida. jer nije bitno to sto si imao dobre namere i hteo da pomognes vec je bitnije to da je to radjeno iza njenih ledja i da ona zaboga nema vise poverenja…
ako muskarac u filmu nije pokusao da pomogne zeni onda postoji drugi razlog za tu strasnu svadju a taj je da je se sa drugarima kladio oko nje… ili je se kladio da ce je pridobiti na bilo koji nacin ili je se kladio da ce ona ista ta nekog drugog zbog njega ostaviti… zena iz filma se sa opkladama ne sali… ona ne prima opklade kao laskanje vec sve stavlja u pitanje i odbacuje…a zasto zena ne razume sale oko tih vrsta opklade? zato sto muskarac obicno bude u pravu i dobije tu opkladu…
znaci bude opklada, ljubav, svadja, susret u supermarketu i onda prolazi vreme i vreme i razmisljanje i razmisljanje dok se tu nesto ne desi…
za drugi susret se obicno namesti jos bolja sudbina… jedno od njih dvoje se slucajno zadesi u drustrvu atraktivne zene/muskarca tako da ovaj drugi koji to vidi izgubi nadu skroz… e onda tek pocinju zavrzlame… ovaj sto je bio u drustvu hoce da se pojede a ovaj sto je sreo ovog u drutsvu jos vise jer je obicno odreagovao neumereno i bez veze… valjda bi ovaj sto je bio u drustvu trebao da se raduje jer je valjda po reakciji ovog drugog skonato da tu ima jos necega? nije mi jasno… a ovaj koji je sreo ovog u drustvu bi trebao da ukapira da mu se ipak jos svidja ovaj sto je bio u drustvu ali ono sve kontra…
ja mislim da su i ovo scenaristi u holivudu skontali pa su onda napravili nesto jos bolje… omiljeno im je da podignu kvalitet filma stradanjem jednog od glavnih likova… a ovaj drugi ce da ga osveti… i to ne kapiram… jebem ti ljubavni film gde jedno nastrada… isto mi ne ide u glavu…
ali sta ja znam… mozda sam ja ipak glupa i staromodna… a´mozda samo izgubljena

ne znam kako ovo da nazovem…..

smucam se tu po nekim blogovima ko izgubljena i pokusavam da smirim zivce ali nikako…
i nista onda vidim jadaju se i drugi pa mogu malo i ja…
eto ostala sam u kuci bez grejanja! zasto i kako – ne pitajte!
tata mi resio danas, kada krece u srbiju da prikljuci jos dva radijatora koja do sada nisu bila u funkciji i koja nikom trenutno ne trebaju i onda nije proverio da li uopste vise radi grejanje. pre mog dolaska sa posla doslo je njemu vreme kretanja i tako bez pozdrava tata ode. ja dosla kuci, kuca prazna i hladna
Ja zvala tatu i zajedno sa drugaricom pokusala da „popravim grejanje“ ali i posle 30 telefonskih razgovora nije uspelo… U medjuvremenu smo podigli pritisak na 3 atmosfere a normalno je 1,5 (ne znam sta znaci ista od toga) i u strahu smo iskljucili… eto i na kraju smo ostali na tome da cu narednih 15tak dana biti bez grejanja i molicu se da temperature ne padnu jos vise… sta da vam kazem… bila sam ljuta , iznervirana , besna, rasplakana, histericna, ogorcena a sada sam samo tuzna… i sve vise sazaljevam samu sebe…
nadam se da ce se ovo zavrsiti na ovome i cekam ponoc da se ovaj dan zavrsi… pa da otvorim flasu sampanjca da me bar nesto zagreje…

12-ogodisnja dijeta… uspeh garantovan

Ne znam da li sam vec pisala o tome, da ja imam problem manje razmere sa kilazom… I nije to neki bas problem sa kilazom vec vise nasrazmernost bokova i ramena… I nije neki strasan problem dok me gledas samu vec samo ako me stavis pored neke srazmerno gradjene devojke i onda nas uporedis… Zato ja mucenica stalno gledam neke mrsave zene, u novinama, u serijama na netu, ma svuda neke mrsave koscate pa mislim ako stalno sebe konfrotiram sa njima da cu uspeti u momentu kada hocu da zagrizem milku od 300 g pomisliti na njih i njihove kosti na vratu i kukovima i da necu ugristi tu cokoladu i mozda smrsati koju od tih 10 kg koje imam viska i mozda cu jednog dana i ja biti mrsava i popularna… ali nista… ja kad vidim milku ja zaboravim na te zenske i grizem, grizem, grizem i kad se sita razvalim od cokolade ja se setim opet onih mrsavih i pomislim kolikooooooooooooo sam debelaaaaaaaaaaaaaaaaa i pocnem da mrzim te mrsave sto su mrsave i ja pored njih izgledam debela… moja teorija je u sustini jako laka… da nije ovim mrsavih mene ne bi nazivali buca, cuca, debeljuca itd….eto koja sam ja budala… mrzim ih a htela bih da budem kao one… i tako vec nekih 12 godina od pocetka puberteta pa do danas… svaki dan od sutra dijeta (to sutra nikako da stigne jbg)… svake godine drugi broj farmerica (veci), svaki pogled u bilo koji medium frustracija… svaki zahvat u ormar u kojem imam verovatno sve moguce konfekcijse brojeve me dovodi do ludila jer u medjuvremenu 60% garderobe ne nosim jer kad u tome stanem pored neke mrsave ja poludim…
sta me je jos podstaklo da pisem ovaj post je i sledece..
tada davne 1997 kada sam ja pocela da se opterecujem sa kilazom i celulitom rodjena moja sestricina… pre neki dan ja zalutala na fejsbuku na njenom profilu i gledala njene slike… ili interesantije njen komentar na neku njenu sliku „jao kako sam na ovoj slici deeeeeeebeeeeeeeelaaaaaaaa“…. dete nema 30 kg, hoce da se prekine… da li da panicim ili da tiho jaucem… ???
ceo njen zivot ja se borim sa kukovima, guzicom, zakopcavanjem pantalona i cizama, sa uvlacenjem stomaka i izbacivanjem grudi, potvrdama od razlicitih momaka da su obline seksi, hodanju da najvisim mogucim potpeticama (da bi zaboga dobila na visini), dijetama pod kojima se jede pola od normalne kolicine, dijetama pod kojima se jedu samo neke odredjene stvari onda sa dijetama pod kojima se ne jede NISTA, dijetama o dijetama i ako nisam na dijeti ja razmisljam o dijeti i istovremeno mrzim i volim hranu i sve to 12 (i malo vise) dugih godina da bi sada posle 12 godina imala 12 kg vise nego tada… (ziva istina) pitam se da li ovo da joj ispricam ili da sacekam jos 12 godina pa da vidimo da li je ona u odnosu na mene (jer tada ce biti od prilike u mojim godinama sada) napredovala
I eto ja sada kada treba mozda nju da nasavetujem ja sam na istom njenom nivou i umesto da sam odvano skontala da su obline seksi ja jos uvek pizdim kad cujem da za neku drugu kazu „kako je vitka“ a ja 12 godina cekam da dobijem taj kompliment…
Glavni zakljucak iz svega ovoga – teza sam 12kg, starija 12 godina a mentalno ravna 12ogodisnjakinji = dobila na telesnoj kilazi al ni grama od tih 12kg nisam dobila u mozgu

Boranija – lower intermediate!

znate kako je kad imate neku fobiju?
eto ja isto imam fobiju a to je fobija od kuvanja! mnogi psiholozi govore da fobiju mozete da pobedite samo ako se direktno usprostavite tom strahu. Ja shvatila bukvalno i resila danas da pobedim taj svoj strah jer danas sutra (pre sutra nego danas) bicu domacica pa ce mi mozda zatrebati.
I ja lupetam… da budem iskrena, tata mi je rekao, da ako uskoro ne skuvam nesto, da cemo se jako posvadjati i ja kao fina tatina kcerka svatim poruku i resim da mu skuvam nesto. Ali, ne bilo sta, vec jelo koje od treceg razreda osnovne skole nisam jela, jelo zbog kojeg mrzim i grasak, jelo koje je moja baba tog dana pre 15 godina skuvala u kihinji koja je tek bila orkrecna (pa je jelo primilo taj miris boje, da ne poverujete ali istina) i naterala me da pojedem pun tanjir, jelo koje od tada ne volim da izgovorim, ali kad je red nek je red, kazem sebi – skuvacu BORANIJU!
I sta ces, ja budala umesto da pitam Google kao sto ga pitam i sve ostalo, ja nazovem moju voljenu sestru. Prvo i osnovno pitanje „kako se sprema“? U ogdobovu se mogla cuti blaga razdraganost, kao da je rekla, „uh jedva sam cekala da me tako nesto pitas“… ali nista ja precutim… i na kraju razgovora… „jooooooooj domacice, kako bih volela da vidim kako ces to tvoje kuvanje da se zavrsi.. isto precutala… navikla na onu babinu „dok ne skocis, ne reci hop“, ja diplomata, a i nisam smela da se igram samopouzdanjem, jer sanse su mi bile velike da zakazem…
Nista posle otvaranja novog secka (kojeg sam takodje nasla ono vece u regalu) sve ja to fino spremila i pripremila, stavila da se dinsta, krcka (dobrim kuvarima se izvinjavam na pogresnoj upotrebi izraza) ali ovo nesto vise izgleda kao papazanija nego kao boranija… zovem sestru… ismejavanje… e cekaj!
Nazovem drugu sestru i kazem da mi je ova rekla da treba u sve to da „roknem“ kasiku brasna, a moja druga setra kuva iskljucivo bez zaprske (ili kako ti se zove ono brasno i ulje na kraju)… „da li je ona normalna, bas si nasla koga ces da pitas“… uobicajeno bla bla! Nevino zavrsim razgovor sacekam tri minuta, zovem jednu, zovem drugu, ZAUZETO! 1:0 za mene!!!
U medjuvremenu boranija dobila na izgledu, ja obavila tri razgovora, jedna sestra, druga sestra, mama… ma citava frka a la moja porodica
Tata stigao, rucamo i mislim… nije da je kuvanje losa stvar… NE, vec je super samo naravno iz prave okolnosti! Ma nije me briga…. ekvipment imam, a i koga da mi pomogne…ako ovako nastavim kroz koji mesec ne da cu da pobedim fobiju nego cu kuvam na televiziju bre

danas i sutra

ovako mi krenulo od jutros… ulazim u zgradu u kojoj radim, jednoj osobi zadrzavam otvorena vrata i govorim dobro jutro a ona nista… nista pomislim jebem ti kulturu i nastavim sa osmehom… srecem sledecu damu na hodniku dok njime prolazim do lifta i govorim dobro jutro opet nista…opet jebem kulturu i nastavljam… ulazim u lift i pritiksam dugme dok u tom momentu cujem priblizavajuce korake, zaustavljam vrata od lifta koja su vec krenula da se zatvore i cekam gospodju i govorim dobro jutro… dama klimnula glavom… jebem ti mrgude i nastavljam u kancelariju… najlepse mi je prijala tisina u liftu i cinjenica da mi se dama nije zahvalila na ljubaznosti vec mi okrenula ledja i buljila u vrata a pri tom smrdela na neku parfemcinu koju je verovatno kupila da se ne oseti da je smrad!… ulazim u kancelariju nasmejana u prkos mrgudima i smradovima! sedam, palim komp, uzimam solju odlazim po kafu… ispred mene debela koleginica isprazni termos… rece „ups“.. okrete se i ode… jebem ti kulturu… uzimam bokal odlazim po novu vodu za kafu i na hodniku srecem maldu arogantnu damu i govorim dobro jutro vec tise i postidjeno… opet nista… u njenu zastitu mogu da kazem da me mozda nije ni cula ali sam opet opsovala kulturu i mrgude i krenula dalje… vratim se stavim kafu, dok cekam kafu, pocinjem da radim… zovu, dolaze, odlaze, pitaju ovo, ono sto stvari od jednom samo cujem 10 miliona, sto miliona, 75 miliona gubim se i zaboravljam na kafu… pola sata kasnije odlazim do masine da konacno naspem kafu… prazno… jebem ti ljude… jebem ti kafu…
radim dalje… posle 2 sata odlazim do mc donalds-a da kupim kafu i riba koja ulazi pre mene zatvara mi vrata ispred nosa… jebem ti kulturu i ljude i kafu i mek…
kupujem kafu, dok se vracam iz meka prolazim pored svog nepropisno parkiranog auta i vidim da sam dobila kaznu bas zbog tog nepropisnog parkiranja i onda vec pocinjem da jebem dan i sve onako od reda…
odradim taj dan i sat i po prekovremeno, sedamu kola (pre toga sam skinula kaznu) krecem kuci, upadam u guzvu u put do kuce traje sat vremena… jebem autoindustriju i autoputeve i one koje su ih sagradili…

stizem kuci i razmisljam o danasnjem danu…pokusavam da izvicem neke pouke:
kad mi neko najutro ne kaze dobro jutro… vracam se da preparkiram auto!
u kancelariju nosim paket red bull-a da imam kad mi neko ispred nosa popije kafu!
ako ipak odlucim da odem do meka sledeci put pustam da me vrata udare po nosu i dobijem odstetu za to!
ako ipak odlucim da se parkiram nepropisno, imam onu kaznu da vec sama sebi zakacim (videla sam da ne pise datum na njoj)!
umesto liftom ja cu od sutra stepenicama!
debeloj cu da skuvam retku kavu… namerno!
ali jedno sam ipak resila da ne menjam… i dalje cu svima koje u zgradi sretnem da kazem dobro jutro pa nek puknu a ja cu i dalje da se smeskam!!! jer sam hepi i nisam mrgud i smrad i volim kulturu!
Samo kako da izbegnem guzvu na autoputu?